O, lijte toksične suze Roberta Smita!

 

Moja poezija katkad mi deluje
kao magijska aktivnost kojom
mislim da utičem na povoljan splet okolnosti
Uspavljivanje čoveka-pauka koji vreba
sa tavanice i odlaganje mog
povijanja u njegovu mrežu-kolevku
u kojoj ću se otrovan spokojno ljuljati
dok mi bude ispijao sokove
 
Ušuškan u krevetu pod mesečinom,
sa životinjskom maskom na licu
spavajući u crnom klupku zmija
a mesec je sve bliži, sve bliži!
 
Biti ostavljen u čudnim, izobličenim prostorima
u kojima tebe voljena nema (avaj!),
nad besnim talasima okeana,
melanholično stajati i nemati snage
da se u njega baciš
 
Mogu predvideti vrlo malo,
jer kao rana na telu-tekstu
ostaje jedan nepoznati, nemi
ostatak iz kojega
nove utvare izlaze, spremne
da te plaše i piju ti krv
 
Obična čaura sam leptira
a Čuang-Ce veliki je mutant čovek-leptir
Ostajem zarobljen i zbunjen u nečijem tuđem snu
kao agent Dejl Kuper u Crnoj loži
i dok u bašti na božure kosovske
liju mi kisele kiše
ja slutim da to su
toksične suze Roberta Smita

Mikroistorije posle noćnih izlazaka

  Ustaje još sanjiv, sa troseda. Ne može potpuno da se seti prethodne večeri, mnogo toga mu prolazi kroz glavu. Odlazak u grad, šetanje ulicama, besciljno lutanje…

Tamo ga je čekalo par prijatelja, piće i potpuno prepuštanje gradskoj šumi, sa svim zverima i zverčicama u njoj. “Some of them want to use you, some of them want to get used by you…” brujala mu je još muzika iz lokalnog kafića. Zverinjak. On ne osuđuje to, shvata to kao deo igre. Pitanje je da li smo dobri igrači, umemo li igrati u ritmu muzike koju svira sudbina? I zbog toga ga ne brine mnogo hladnoća, koju vidi u jeftinom osmehu učtivosti ili nekakvom svođenju na prisnost, sva ta svojatanja, tapšanja po ramenu, grljenja, zavodljivi pogledi i flertovi, što ljudi čine samo da bi nekoga koristili, ili da bi bili iskorišćeni. On još uči kako da igra. Ta pesma koju je čuo odjednom je dobila drugačiju notu, a sinoć su mnogi igrali i pevali uz nju, puštali je da prolazi pored njih, a da se nisu ni malo potresli onim što ona govori. Treba li zbog toga biti potrešen? Nikako. Bledi, sve to izbledi. Jer, treba se kretati bez početka i kraja, u masi, neprestano se ponavljati i razobličavati. Nije ni važno. Skuvao je kafu. Na stolu je, puši se, krug od pene na njenoj površini kruži, i raspada se. Srkne dva, tri gutljaja. Uzima knjigu sa stola:

Izuva bolne noge iz štikala. Odlazi u toalet, skida šminku i umiva se. Svlači sa sebe crnu haljinu. U studentskom domu nikoga nema, tako joj se barem čini. Mnogi spavaju, a neki verovatno i dalje provode noć...

            Smatra da je veče dobro prošlo. Plesala je, popila par pića, par momaka ju je posmatralo. Jednom od njih dala je broj telefona. Njoj bi bilo drago kada bi je pozvao, da popiju kafu, da razmene par reči. Ništa više. Verovatno će je i zvati. Zna da momci žele seks. Želi i ona, ali plaši se da ne bude povređena. Svesna je da je taj strah svuda prati. Ona toliko želi sva ta tela koja pulsiraju, naelektrisana i vrela, ali emocije su dvosekli mač, to je u isto vreme plaši. Nemamo dovoljno hrabrosti, svaki korak je nesiguran. Alkohol, ili možda neki opijati, daju nam snagu da budemo hrabriji, misli. Tako slabi, u prepunoj diskoteci, svako pod svojim staklenim zvonom. Ne može da pobegne od vlastite slabosti, svesna je toga. U praznini buke, raspuštenih strasti, u znoju, izgovorene reči koje se ne čuju od muzike. „Are we human or are we dancer... And I'm on my knees looking for the answer, are we human, or are we dancer?” Još joj pesma prolazi kroz glavu. Nismo dobri igrači, jer patimo, čuvamo se igre, nezgrapni smo. Ona nije igračica na žici koja je uzdignuta nad ponorom. Previše se plaši, i suviše gleda u njegove dubine. Gladna je, uzima đevrek koji nije pojela za doručak. Iz šale, vrti ga oko prsta. Leže u krevet i pokušava da zaspi. Iz sobe pored njene čuje glasne uzdahe i škripu kreveta. Neko je očito zaposlen. Jastuk nabija preko glave, ali i dalje sve čuje. Poželi odjednom da bar neko leži pored nje, da je dodiruje i ljubi. Uzdahne, na momenat joj se čini da će zaplakati. Ne želi više da spava, niti može. Uzima knjigu sa police, počinje da čita:

Vukao se prema autobuskoj stanici posle duge noći. Kao begunac, ostavlja za sobom ljude sa kojima se družio, svoje drugove u piću. Pun je gađenja, prema sebi i drugima, alkoholna vrenja izmešala su se sa duvanskim dimom, i sa događajima koji ga tište...

            Kako je to mogao da mu učini? Čitavu noć je pričao sa njom, vodili su vrlo lep razgovor. Dirao joj je kosu, grlio oko struka. Ustručavao se da je poljubi odmah. Ona se nije opirala, prepuštala se, međutim, primetio je da drhti, grize nokte, da uvija pertle na čizmama. Nekakva nesigurnost izlazi na videlo. Na momente je uspeo da ostvari kontakt oči-u-oči, što ga je ohrabrilo da nastavi da priča sa njom i nada se skorom poljupcu, razrešenju ove odiseje flerta, koja se kretala od književnosti ka muzici, ka svakodnevnim pričama, filmovima itd. Baš kada je pomišljao da njihov razgovor napreduje i teče u dobrom pravcu, ljudi počeše polako da izlaze iz stana, iz stana gde se skupilo čitavo društvo, njih desetak. Tako i ona odluči da krene kući. On pomisli kako je to sjajna prilika da je privije uz sebe u uskom hodniku, da joj šapne par reči i poljubi je. Plan mu se vrlo brzo izjalovio. Nije mogao da veruje da u hodniku vidi svog drugara kako je ljubi, sočno, kako je pritiska uz sebe. Plašio se da stojeći pored njih izgleda jako glupo. Još gluplje se osećao jer je sa ostalima čekao na njih dvoje, da napokon krenu. Prošao je ljutito pored njih, nadajući se da tu ljutnju niko od prisutnih ne vidi. Ostali su mu govorili da pričeka napolju, da bi svi skupa otišli u kafanu koja radi u ranim jutarnjim satima. Naposletku, svi su otišli kućama, ostali su jedino on, njegov drugar i devojka sa njim u zagrljaju. I on je želeo da ide kući, osećao se suvišan u svemu tome, razočaran, do srži ozlojeđen. Devojka ga vuče za rukav i nagovara da pođe s njima. Da vam držim sveću, pomisli on. Pravda se da je previše umoran da bi išao, da se ne oseća dobro. Nekako ga oboje nagovore da pođe sa njima. Nevoljno pristade. Dok su išli prema odredištu, njih dvoje su hodali zagrljeno. Pustio ih je da odmaknu napred, zatim se okrenuo i otišao. Ubrzao je korak da ga ne bi stigli. Nedugo zatim, zazvonio mu je mobilni telefon i on se javio. Rekao je da je umoran i da ne može više da ih prati. Pošao je na autobusku stanicu. „No need to run and hide, it's a wonderful, wonderful life…No need to hide and cry, it's a wonderful, wonderful life”, sa melanholijom je pevušio pesmu koju je čuo u stanu. Pravilo – ko prvi devojci… Važno je da je prošlo, to ga donekle smiruje. Sve prolazi, treba zaboraviti, nema svrhe ljutiti se. Zapalio je cigaretu i napravio kolut od dima. Kolutić se vrteo u vazduhu, da bi potom ubrzo izbledeo. Sedi na autobuskoj stanici. Dok čeka da dođe autobus, vadi knjigu iz džepa kaputa da prekrati vreme:

Glava joj je ležala na rukama prekrštenim na nogama. Ispred nje tekla je lokva povraćke. Šminka joj se razmazala po licu. Sedela je tako na ulazu zgrade. Samo još da prebrodi ovo krizno stanje pijanstva, pa da krene ka liftu, da stigne do vrata stana...

            Grozni osećaj u želucu. Kad bi samo mogla izbrisati ono što joj se dešavalo. Jedno po jedno piće, bez pauze. Njena najbolja prijateljica upozorava je da uspori sa pićem. Ona je ne sluša, smeje joj se i govori da ne brine, jer je ona velika devojčica. „They tried to make me go to rehab, I said, "No, no, no" “, svirala je muzika. Počela je da igra, da uvija kukovima. To je veoma zabavljalo sve prisutne. Neki dečaci su je primicali sebi, privijali se uz nju. Kako nije prestajala da pije, vrhunac večeri se bližio: popela se na sto i počela da igra. Momci su je bodrili, vikali da se skine. Bez stida, bez ikakvih moralnih kočnica, ona skine sa sebe, u ritmu muzike, bluzu, zatim polako cipele, zatim pantalone, puštajući da prvo zavodljivo padnu na pola dupeta. Mnogi su počeli da tapšu, da je dodiruju, neki su izvadili novčanice (vrlo sitne) i kačili joj o rub gaćica. I ona se svega toga seća, svog pijanog striptiza. Ne seća se kako je došla do zgrade u kojoj živi, niti koliko dugo sedi ispred. Ali, poniženje se ne može izbrisati, oseća se tako posramljeno. Tetura se do ulaznih vrata i lifta. Nekako uspeva da potrefi ključ u bravu. Otključava vrata i pada na pod. Čitava soba se vrti, vrti, vrti. Njoj je muka. U deliću svesti priseća se: „They tried to make me go to rehab, I said, "No, no, no." “ Zašto bi otišla na rehabilitaciju (rehab), bilo da je to rehabilitacija od alkohola ili od droge? Moraš biti “normalna”, da se ponašaš kao ostali, ne smeš biti drugačija u ovom svetu skrojenom od laži, moraš ih prihvatiti, jer to je recept za sreću. Verovatno zbog toga Amy ne želi na rehabilitaciju. Probudila se. Primetila je da je zaspala na podu. Teško ustane, pridržavajući se uza zid. Leže u krevet. Spavala je do kasnih popodnevnih časova. Popila je kafu, koja joj malo ublaži mamurluk. Neko vreme je ležala, zatim pokupila knjigu koja je služila kao podmetač ispod stola. Podmetnuta ispod, izravnavala je sto koji se nesigurno klimao. Otvara je. Čita:

Dosta se toga izdešavalo. Uspeli su da se napiju, dobio je telefon od neke devojke, potom su bili u nekom stanu. Iz taksija je ugledao devojku koja sedi pijana i ispovraćana pred zgradom. Nekako je došao kući, primetivši da mu je razbijen nos…

            Kakav pogled, kakav užas! Mogu li ono biti ja? I kako, kako ne mogu da se setim odakle mi razbijen nos, sa podlivom ispod levog oka? Kako mi se to dogodilo? Propitivao se, “premotavao film” više puta pred ogledalom, ali nikako da se priseti kako je uspeo da završi veče sa slomljenim nosem. Kontaktirao je i drugove sa kojima je bio, rekoše mu da je sa njim sve bilo u redu dok se nije odvezao taksijem kući. Šta se posle toga zbilo, ne znaju. Niti on. Da li ga je neko sačekao ispred zgrade? Da li je uspeo da nekako padne na svoj nos? Jedino čega se seća su klub u kojem je dobio telefon od jedne vrlo lepe devojke; odlazak sa društvom u stan gde su sedeli do jutra; poslednje čega se seća je devojka koja sedi pijana ispred zgrade, koju je zapazio vozeći se u taksiju. Posle svega, oseća se zadovoljno, nema zbog čega da žali, čak i zbog razbijenog nosa. Nešto je moralo da se žrtvuje za veče, moralo je da se plati, bar on tako smatra, za ono što je bio veseo. Svako veselje nosi neku posledicu, koja mora da se prihvati. Ništa ga neće sprečiti da se oseća dobro, čak ni mamurno popodne koje je dočekao slomljenog nosa. Košulja mu je skroz krvava. Nos mu je iskrivljen, i on pokušava da ga ispravi dirajući ga rukama, što izaziva bol. Napokon ostavlja na miru ovo bolno mesto. Neko čudno osećanje ispunjenosti, kao da je uživanje moralo da se plati bolom. Ne može sebi da dokuči to stanje radosti, neizmerne, kao da je čitav svet pod njegovim nogama. Gleda kroz prozor. Nedaleko od njegove zgrade nalazi se vašar, sastavljen od različitih vrteški, automobila na sudaranje i ostalih zabava koje donose laki zaborav u slobodno vreme radnim i časnim ljudima. Posmatra ih, kako hrle, sa decom, sa partnerima, uz šećernu vunu, ljudi jure ka zaboravu prepuštajući se zabavama vašara. Smeju se, viču, mnogi dižu ruke dok ih ringišpili bacaju u visine, dok jure kao muve oko vašarskih štandova, dok se vrte, vrte, vrte u gomilama… Na trenutak se zagleda u ringišpil. Jako mu se zavrti u glavi. Kao uzrok ove pojave on okrivi piće, mamurluk koji ga ne pušta od kako je ustao. Gledanje ringišpila i te ljudske mase izaziva mučninu. Ne želi da mu to pokvari raspoloženje. Odluči se da će malo kasnije da pozove devojku, od koje je dobio broj telefona. Još u taksiju je čuo pesmu: “Just a perfect day, you made me forget myself. I thought I was someone else, someone good…Oh it's such a perfect day, I'm glad I spent it with you. Oh such a perfect day, you just keep me hanging on, you just keep me hanging on…” Biti neko drugi? On to ne može znati, da li je on neko drugi? Da li je radost najveća upravo kada smo u stanju da zaboravimo na sebe, te mislimo da smo neko drugi? Ili on već jeste kao svi drugi, koje on može da igra, da glumi, da ih oponaša, na taj način bude neko drugi? Tako ga zabavljaju ove misaone igrarije, na koje on nema odgovor, niti želi da ga traži. Želi samo da proleću pored njega, da ga ostavljaju mirnog i spokojnog, da ništa ne očekuje, prepušten ovome danu, kojeg udiše punim plućima. Uvaljuje se u fotelju. Bilo bi dobro da pogleda onu knjigu koju je pre neki dan ukrao iz biblioteke. Baš sam pravi odmetnik, govori u sebi. Ukrasti knjigu za njega je bila poslastica, zadovoljstvo u kojem prisvajate, kao i svaki lopov, tuđe, ali, od kojeg nemate neke velike materijalne koristi, osim zadovoljenja strasti za čitanjem. Pada mu na pamet, ako bi se knjige više krale, da li bi se ljudi više unosili u čitanje? Ustaje i počinje da je traži. Posle nekog vremena nalazi je, ležala je čak ispod kreveta. Nemarno je prelistava, zadržavajući se na pojedinim rečenicama i pasusima:

 

 

Odlazak u grad, šetanje ulicama, besciljno lutanje…

[…]

U studentskom domu nikoga nema, tako joj se barem čini...

[…]

Pun je gađenja, prema sebi i drugima, alkoholna vrenja izmešala su se sa duvanskim dimom, i sa događajima koji ga tište...

[…]

Glava joj je ležala na rukama prekrštenim na nogama. Ispred nje tekla je lokva povraćke...

[…]

Nekako je došao kući, primetivši da mu je razbijen nos…

[…]

 

To mu ubrzo dosadi, jer nije imao snage da sve čita od početka do kraja, niti volje. Umoran, leže nazad u krevet. Ostavlja knjigu raširenu na stočiću, na mestu gde je navodno stao. Na knjizi stoji naslov Mikroistorije posle noćnih izlazaka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Oda parizeru

 

O, parizeru, o mrvo mesa među otpacima!
Tako volim tvoju sadržinu i tvoj ukus!
Spašavaš me iz ralja moje potrošačke egzistencije,
O parizeru!
 
Zašto se ti zoveš Parizer kad nisi iz Pariza?
Da li u Parizu imaju boljih parizera,
o mrvo mesa međ’ sojom, međ’ salom i kožurom,
o suštino neopevana među mesnim prerađevinama!
 
Da li je mesni narezak tvoj otac,
a pašteta majka, ti jeftina uteho gladnih?
Bez tebe se ne može a tvoje je
prisustvo podrig i gorušica moja,
crevna igra gasovitih melodija!
 
Tebe voli i staro i mlado,
ti si radost vojnika u kasarni,
deteta u školi,
žena u porodilištu,
radnika na građevini,
bake i deke ispred apoteke!
 
Parizeru naša diko,
Parizeru naša priliko,
Parizeru naša politiko!
 
Rani sina parizerom
pak šalji u inostranstvo
Srbija se umiriti ne može!

Osho, Dosho i Usho

 

Čuveni mudrac upravo je
Osho,
za sobom ostavljajući
traktate i japansku trešnju u cvetu,
androide što poslužuju zeleni čaj
 
Rekao je da odlazi na Tibet
i da će se možda vratiti
da održi par seminara o transcendentalnoj meditaciji
i podeli blagoslove svojim učenicima
Uplatom na ovaj kurs dobijate gratis
reiki tretman preko Skajpa
 
Posle njega jedan drugi je
Dosho,
a nije se dugo ni zadržao
i podsetio na disanje OM! udahni,
OM! izdahni, OM! udahni, OM! izdahni
ne zaboravi da zaliješ zen baštu,
pitaj se o smislu drveta koje pada sâmo u šumi
i da li ga neko čuje u
popodnevnoj gradskoj gužvi u autobusu
 
Takođe, pokušajte tapšati jednom šakom
dok ležite u sauni spa centra
i ne zaboravite organsko, samo organsko!
Uradite natalnu kartu, vežbajte lotosov cvet u jogi,
i bez stresa, bez stresa dok prolazite
kolima kroz sirotinjske četvrti
Čija puding na dan i ne treba vam lekar!
 
Nije prošlo mnogo vremena
kad je jedan
Usho,
i to u samu vatru građanskog rata
Obe strane su ga dočekale
kao sveca,
posipajući ga cvećem i
časteći ga šampanjcem
Obe strane sukoba posavetovane su
da se redovno mole,
tretiraju svoje telo i dušu,
ne zaborave da ostave darove crkvi
kao i da napokon,
zbog karmičke ravnoteže u svemiru,
naplate dugove svojim neprijateljima
jer neprijatelj je tako nepouzdan
kreditni dužnik sa zaostalim kamatama i hipotekom,
a koji nam tako mnogo duguje...
 

Drag mi je Cunt al' Kegel mi je draži

Ne bojte se, gospođo,
neću ući sa Vama u lift
jer znam koliko strahujete!
Muškarac je to, spreman da
nasrne i rukama Vas obujmi,
drsko i bez pitanja
da Vas uzme i obeščasti
 
Izvan naše pećine
život je strašno traumatičan, gospođo
a zlo je večiti izvor
gde moć poji svoja stada
Tako je slatko jesti
tuđi strah kao čokoladni mafin
 
Znam da mi najgrđi, prastari pečat
crtate na čelo, ali gospođo
stanje je ipak dijalektičko!
Ja se više plašim
šta biste Vi meni uradili
da smo zajedno u
toj maloj prostoriji

 

 

 

Sunđer Bob Samsolone i Irealko Zvezda postaju pesnici

Pogledaj kako su nam porasli brkovi                    

Sunđer Bobe Samsolone!
Sad smo pravi muškarci!
Sad smo pravi pesnici!
Celo Koralovo priča o nama,
od male sardele do plavog kita,
od morske sase do morskog ježa
Naša slava svuda se širi!
Na svakom uglu vrebaju nas
Lignjoslav, Keba Kraba i Plankton.
 
Da, Irealko Zvezdo,
eno ga Lignjoslav, revnosno soli naše pesme!
Zašto ih soli kad oko nas je slano more?
Taj večiti urednik i kulturni policajac,
predstavnik umetničkih udruženja,
fondacija za kulturu,
manifestacija gde se lirički zanosi
stapaju sa miloštama gastronomskim,
gde rakija i vino kolo vode.
Naša poezija kvari mu ručak i desert,
naša poezija nije dovoljno dobra
zbog hroničnog gastritisa čitalaca
Raširenih pipaka on bludno mazi
kulturne projekte Koralovo 2021.
jer jedino projekti, jedino projekti jesu
naše sitno žito, sitno žito naše kulture!
 
Keba Kraba vešto se šunja
podmećući zamku-pitanje: ima li para od toga?
Vi ste još mladi dečaci,
neiskusni,
vi uopšte nemate mašte!
Mislite da se lova
zarađuje lako?
Da vam ja kažem,
lova se ne zarađuje lako!
reče Keba napipavajući u džepu
tajni recept svoga uspeha
 
Nihil, nihil, nihil,
plakao je mali Plankton.
Ništa vam to ne valja i
talentovani ste do kurca!
Poezija je sranje!
Nego, brate, imaš jednu cigaru
ili možda sto dindži na zajam?
Ajde, javite se da odemo na neki rejv...

Pogledaj, o pogledaj
kako su nam porasli brkovi,
Sunđer Bobe Samsolone!
Sad smo pravi muškarci!
Sad smo pravi pesnici!
Sirena nam je prilepila brkove
od morske trave.
Plivamo u akvarijumu zvanom Koralovo.
A mudraci se uzalud ubiše da nam objasne
kako u istu vodu ne možeš dvaput skočiti!
 

 Bojanu Samsonu...

Kanarinac u rudniku uglja

 

A ko si ti i šta stoji
iza tvog imena?
Moje ime samo je oznaka
za prašinu, nanos peska iz nigdine
naziv za kovitlavi vetar
koji skuplja uvelo lišće po dvorištu
 
Eksperiment niko ne kontroliše,
niti ga predvodi,
iako miševi neprekidno bolno
skviče u laboratoriji
 
Još jedan pokušaj
da svoj život uhvatiš
u statistiku
razrušen je hobotnicom slučaja
Ni te oči strastvene, niti zanos mirišljavih susreta
nisu me mogli uveriti da postojim
 
Kada me bace kao rudari
kanarinca u rudnik uglja,
jedino to me uveri da živim,
izgleda da jedino tako
znam da postojim

Uniforma

 

Ustajem ujutro,
oblačim uniformu za grad.
Na poslu oblačim uniformu za rad.
Kod kuće oblačim uniformu za po kući.
Dok sam u dvorištu,
na meni je uniforma za dvorište.
Kad odlazim do prodavnice
oblačim uniformu za prodavnicu.
Uz kafu, oblačim
uniformu za uz kafu.
Za ručak oblačim
uniformu za ručak.
Za večeru oblačim
uniformu za večeru.
Kad odlazimo u goste,
oblačim uniformu za u goste.
Kad izvodim svoju poeziju,
oblačim uniformu za izvođenje poezije.
Kada pišem poeziju,
oblačim uniformu za pisanje poezije.
Na internetu na meni je
uniforma za internet.
Kad odlazim na šalter
oblačim uniformu za odlazak na šalter.
Za razgovor za posao
moram obući uniformu za razgovor za posao.
Za večernje izlaske obavezna je
uniforma za večernje izlaske.
Kad sam srećan, oblačim
uniformu za sreću.
Kada sam tužan,
uniformu za tugu.
Za praznike oblačim
uniformu za praznike.
Kada odlazim u rodbinu,
oblačim uniformu za rodbinu.
Za svadbe oblačim
uniformu za svadbe.
Za sahrane, oblačim
uniformu za sahrane.
Odlazim na spavanje,
oblačim uniformu za spavanje.
Kad umrem, oblače mi
uniformu za smrt.

Moj Tanatos tvoj je Eros, bebo!

 

Lako je ženama, one uvek mogu!

U svim pozama, i sa svim emocijama, na svim mestima i prilikama.

Pitanje je da li žele.

A muškost pak neprekidno operiše sa svojim nedostatkom

u oscilovanju između nemoći i preranog vatrometa

 

Muški orgazam samo je kratkotrajni money shot,

a ženski orgazam čine tajna virtuelna kretanja kriptovaluta

 

Lako je vama ženama!

Prepuštene vrtlogu strasti

bez kontrole dajete sebe,

svršavate,

i vaš orgazam je onaj višak vrednosti

koji treba izmamiti

uprkos ćudima prerane ejakulacije

 A ja mučno mislim

na mrtve mačiće,

tela što se raspadaju,

na sve moguće sahrane

na kojima sam bio

i mrtve koji otkriveni

i bledi čekaju poslednje pozdrave;

rojevi muva, mravinjaci i osinjaci

i ostali vesnici slatke smrti

sve me preplavljuje

da odloži moju malu smrt!

 

Moj Tanatos tvoj je Eros, bebo!

Misli o tome svaki put kada želiš da me iskoristiš!

 

 

Opet nisam jebo

 

Bio sam odličan đak

opet nisam jebo

 

Uvek sam slušao roditelje

opet nisam jebo

 

Gledao sam gomilu pornića

opet nisam jebo

 

Uhvatio sam je za sise

opet nisam jebo

 

Stavio sam joj ruku u gaćice

opet nisam jebo

 

Ona mi je najbolja prijateljica

opet nisam jebo

 

Pipala me je dole

opet nisam jebo

 

Ja samo želim da pričamo...

opet nisam jebo

 

Stalno je smaram na društvenim mrežama

opet nisam jebo

 

U horoskopu sam ovan,

podznak ribe

opet nisam jebo

 

Smršao sam deset kilograma

opet nisam jebo

 

Ona je bila prava

opet nisam jebo

 

Ja te volim!

opet nisam jebo

 

Ruka u ruci, šetamo se parkom

opet nisam jebo

 

Zavodljivi pogledi u klubu,

telo do tela, plešemo u znoju

opet nisam jebo

 

O ljubavi pročitao sam

sve knjige iz gradske biblioteke

sve znam[*], a

opet nisam jebo

 

Pročitao sam mnogo

knjiga o feminizmu

opet nisam jebo

 

Nikad nisam bio

muški šovinista

opet nisam jebo

 

Poštujem LGBT populaciju

opet nisam jebo

 

Ja je neko Drugi

opet nisam jebo

 

Jedan momak mi je udelio kompliment

da lepo izgledam

opet nisam jebo

 

Tebi sam čak i pesme pisao

opet nisam jebo

 

Na pesničkoj večeri tražili su

da opet čitam pesmu „Opet nisam jebo“

opet nisam jebo

 

Imali smo romantičnu večeru

opet nisam jebo

 

Želim da to bude iz ljubavi

opet nisam jebo

 

Ako ti ne želiš,

neću ništa da pokušavam!

opet nisam jebo

 

Polako, nećemo da žurimo!

opet nisam jebo

 

Ostavi ga, on te ne poštuje

kao ženu!

opet nisam jebo

 

Sami u kolima dok svira radio

(šta bih ti radio)

opet nisam jebo

 

Hoćeš da se tuširamo zajedno?

opet nisam jebo

 

Ćao! Znamo li se od nekud?

opet nisam jebo

 

Javi se, malena!

opet nisam jebo

 

Možda ne mogu da ti skinem zvezde,

ali mogu da ti skinem gaćice

opet nisam jebo

 

Napio sam se

opet nisam jebo

 

Ušmrkao sam četiri lajne spida

opet nisam jebo

 

Unajmio sam prostitutku

opet nisam jebo

 

Popio sam vijagru

opet nisam jebo

 

U CV-u sam kao

radno iskustvo napisao

da nisam jebao.

Sekretarica koja je primila

moj CV gledala me je sa suzama u očima.

Opet nisam jebo

 

Pobedio sam 2013. godine

na Poezinovom slem takmičenju

opet nisam jebo

 

U Malmeu sam učestvovao

na Evropskom slem šampionatu

opet nisam jebo

 

Učlanio sam se u vladajuću partiju

opet nisam jebo

 

Ona se skinula

opet nisam jebo

 

Ona mi je dala

opet nisam jebo

 

Ja volim da je

vežem za krevet

opet nisam jebo

 

Otkopčala mi je šlic

opet nisam jebo

 

Tri puta za veče

opet nisam jebo

 

Hajde jedan zornjak

na brzinu

opet nisam jebo

 

Nemoj po kosi!

opet nisam jebo

 

Oženio sam se

opet nisam jebo

 

Žena mi je rodila dvoje dece

opet nisam jebo

 

 

 

 

 

 

 

---

[*]Vujica Rešin Tucić