O, lijte toksične suze Roberta Smita!

 

Moja poezija katkad mi deluje
kao magijska aktivnost kojom
mislim da utičem na povoljan splet okolnosti
Uspavljivanje čoveka-pauka koji vreba
sa tavanice i odlaganje mog
povijanja u njegovu mrežu-kolevku
u kojoj ću se otrovan spokojno ljuljati
dok mi bude ispijao sokove
 
Ušuškan u krevetu pod mesečinom,
sa životinjskom maskom na licu
spavajući u crnom klupku zmija
a mesec je sve bliži, sve bliži!
 
Biti ostavljen u čudnim, izobličenim prostorima
u kojima tebe voljena nema (avaj!),
nad besnim talasima okeana,
melanholično stajati i nemati snage
da se u njega baciš
 
Mogu predvideti vrlo malo,
jer kao rana na telu-tekstu
ostaje jedan nepoznati, nemi
ostatak iz kojega
nove utvare izlaze, spremne
da te plaše i piju ti krv
 
Obična čaura sam leptira
a Čuang-Ce veliki je mutant čovek-leptir
Ostajem zarobljen i zbunjen u nečijem tuđem snu
kao agent Dejl Kuper u Crnoj loži
i dok u bašti na božure kosovske
liju mi kisele kiše
ja slutim da to su
toksične suze Roberta Smita