Oda parizeru

 

O, parizeru, o mrvo mesa među otpacima!
Tako volim tvoju sadržinu i tvoj ukus!
Spašavaš me iz ralja moje potrošačke egzistencije,
O parizeru!
 
Zašto se ti zoveš Parizer kad nisi iz Pariza?
Da li u Parizu imaju boljih parizera,
o mrvo mesa međ’ sojom, međ’ salom i kožurom,
o suštino neopevana među mesnim prerađevinama!
 
Da li je mesni narezak tvoj otac,
a pašteta majka, ti jeftina uteho gladnih?
Bez tebe se ne može a tvoje je
prisustvo podrig i gorušica moja,
crevna igra gasovitih melodija!
 
Tebe voli i staro i mlado,
ti si radost vojnika u kasarni,
deteta u školi,
žena u porodilištu,
radnika na građevini,
bake i deke ispred apoteke!
 
Parizeru naša diko,
Parizeru naša priliko,
Parizeru naša politiko!
 
Rani sina parizerom
pak šalji u inostranstvo
Srbija se umiriti ne može!