Kao Odisej pred nimfom Kalipso

 

Svaki put kad priđem nekoj devojci
setim se kako je bilo Odiseju:
nasukan na obali,
izmučen i slomljen, kože opaljene
od sunca i morske soli
stoji potpuno nag pred nimfom Kalipso
 
Moli je da ga nahrani i napoji
jer brodolomnik ništa drugo ni ne traži
ali Kalipso gledajući njegovu nagotu
ne može u to da poveruje
 
Ona dobro zna pravu
glad i žeđ jednog muškarca
koji bi se radije sladio
njenom jedrom lepotom, medenom puti
nego hlebom, vinom i šakom maslina
 
I dok stojim poput Odiseja
pred tobom kao pred nimfom Kalipso
u ovome klubu petkom uveče,
ubeđujem te da samo želim
običnu ljudsku reč, nasušnu potrebu razgovora,
ali ti mi ne veruješ,
tvoje oči sumnjičavo me ciljaju,
braniš se zagonetnim osmehom
 
A onda vidim tvoje
rumene usne, gola
baršunasta ramena,
grudi u kojima bih se rado izgubio
i kao da ni ja više ne verujem
samome sebi da je
nasušna potreba razgovora
jedina koja mi je potrebna