Hodali smo putem od
žute cigle.
Ti si bila
Doroti, veselo si lupkala
crvenim
cipelicama.
Rekao sam kako
idemo u Oz,
kako njoj treba
mozak,
njemu srce,
a meni hrabrost.
Tako sam se dobro
sakrio od toga
da gospodin
Limeni sam zapravo ja,
jedna šuplja
kanta bez srca,
jedna prazna
zarđala ljuštura.
Moje škripave
korake kling-klang, klang-kling
niko nije čuo,
osim tebe.
A, ti si i dalje
lupkala crvenim cipelicama,
pravila se da je
sve u redu,
i bila tužna, što
ćeš se uskoro
vratiti u Kanzas.
